Kako se đaci iz Bele Palanke informišu o školama pre nego što odluče šta žele da upišu?

“Informacije sam dobila putem društvenih mreža, preko grupa, razredni starešina nam je dosta pričao o našoj školi, a i mi smo posetili školu i došli su predstavnici te škole kod nas da nam približe školu i informacije koje su bitne za to”, kažeLena Veličković, učenica osmog razreda OŠ Ljupče Španac iz Bele Palanke.

Njen školski drug iste generacije, Vukašin Živić, na sličan je način prikupljao informacije pred važnu odluku o nastavku školovanja.

“Od razrednog starešine, dežurnih nastavnika, pomoćnika direktora, preko školskog sajta ili Fejsbuk stranice, preko grupa na društvenim mrežama sa nastavnicima… Da, takođe imamo i Klub za učenje i preko Kluba za učenje možemo isto da dobijemo informacije, kao i pomoć i savete o daljem školovanju”, objašnjava on.

đaci
Lena i Vukašin – Foto – Sonja Urošević

Pored Kluba za učenje, na raspolaganju su im i Učenički parlament, kao i školski Tim za profesionalnu orijentaciju, objašnjava Jovana Petrović, pedagog OŠ Ljupče Španac iz Bele Palanke;

“Tim za profesionalnu orijentaciju ima određene tribine i predavanja zajedno sa decom. Imamo čak i Klub za učenje koji je od ove godine otvoren u našoj školi i preko njega ćemo imati razne radionice kako bismo upoznali i decu i roditelje sa profilima koje mogu da pohađaju. A dovešćemo i neke predstavnike raznih profesija da upoznaju decu gde, šta i kako mogu da očekuju i šta bi mogli da uče u srednjoj školi koju žele da upišu.”

“Bili su predstavnici tj. učenici i profesori srednjih škola iz Beograda, Babušnice i iz Pirota”, priseća se Lena.

Kako je Bela Palanka malo mesto, i nastavnici i učenici Srednje škole Niketa Remezijanski već poznaju osnovce, pa lakše i dolaze do njih, ali ne čekaju ih, već aktivno rade na tome da ih privuku.

“Ima više načina. Mi pre svega pripremamo propagandni materijal koji delimo učenicima, zatim, preko društvenih mreža, preko medija, učestvujemo na sajmovima profesionalnih orijentacija. Dovodimo đake osnovne škole ovde, upoznajemo ih sa školom, sa kabinetima, sa načinom rada”, objašnjava direktor Srednje škole Niketa Remezijanski iz Bele Palanke Dragan Krstić.

đaci
Kristina, Vera i Dragan – Foto – Sonja Urošević

U promociji ove škole aktivno učestvuju i sami učenici.

“Svi smo se jednoglasno složili da je tu najbolja opcija Instagram. Da mi preko Instagrama redovno snimamo, kačimo šta radimo, da snimamo rilsove, tiktokove, sve ono što mladi gledaju. Mi smo imali i te neke žurkice i različite projekte sa osmacima lično, gde smo razgovarali sa njima”, kaže maturantkinja ove gimnazije Kristina Cvetković.

Za narednu školsku godinu SŠ Niketa Remezijanski nudi različite obrazovne profile – gimnazija opšti smer, elektrotehničar informacionih tehnologija, modni krojač, obućar. A ima i neke pogodnosti.

Mi smo u dogovoru sa Opštinom pokrenuli akciju da Opština daje stipendije učenicima koji upišu ovu školu. Tako da svi učenici koji upišu našu školu, bez obzira na mesto stanovanja, dobiju po 5.000 mesečno stipendiju, što je na neki način isto stimulacija da se upiše ova škola”, kaže direktor Krstić.

Afirmativne mere

Afirmativne mere primenjuju se u slučajevima učenika iz osetljivih društvenih grupa, kao mehanizam podrške za izjednačavanje mogućnosti.

“U našoj školi učenici romske nacionalnosti su upoznati sa afirmativnim merama koje postoje i koje mogu da očekuju. To se odnosi na bodove koje dobijaju na prijemnom ispitu. Čak imaju i neke bodove za upis u studentske domove. Znači, imaju neke prednosti i pogodnosti ukoliko žele da se odluče na školovanje van mesta odakle su”, objašnjava Jovana Petrović pedagoškinja OŠ Ljupče Španac.

A kako je to izgledalo u njenom slučaju, priseća se Vera Toskić, učenica trećeg razreda SŠ Niketa Remezijanski:

“U osmom razredu sa učiteljicama ili sa nastavnicama smo došli da obilazimo ovu školu. Imali smo sekcije, imali smo prirodne nauke da se angažujemo s učenicima. Za đake romske nacionalnosti, pošto sam ja Romkinja i nemam neku kritikovanost ovde, svi se ponašaju profesori kako treba, isto prema i Srbima i prema Romima.”

“Imamo i decu romske populacije i onaj problem koji se javlja to je da oni upišu školu, ali u toku školovanja napuštaju školu. Tako da to stvara problem i školi i mi raznim akcijama pokušavamo da ipak njih ostavimo ovde da bi do kraja završili, okončali srednju školu”, kaže Dragan Krstić direktor ove srednje škole.

Profesionalna orijentacija za dalje školovanje kreće još pre završnog razreda, kada učenici već kreću da razmišljaju o budućnosti.

“Ja se nisam odlučila šta ću, imam još godinu dana, ali htela bih da budem neki sekretar u nekoj instituciji ili policiji ili pedagoški asistent… Samo da bude u nekoj ustanovi”, zaključuje Vera uz napomenu da bi najviše volela da radi sa ljudima.

Produkcija: Marker
Muzika: After You – Dan Lebowitz

*Rad Užičkog centra za prava deteta podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.