Kada vidite njeno lice, ako je ne poznajete lično, sigurno vam na pamet ne padne ime Lidija Zdravković, već Baba Anđa. Oduševila je celu Srbiju svojom interpretacijom južnjačkog mentaliteta i dijalekta kroz različite, svima nama dobro poznate situacije i upravo kroz lik Baba Anđe. Ono što je interesantno, ljudi misle da je iz Beograda, ali ona je zapravo sa juga Srbije.

“Ne, ne, ne maco. Ja sam u novinama pročitala da sam ja vranjska snajka i da sam ja za vrlo kratko vreme savladala južnjački mentalitet. Tako da sam ja iz Beograda Kavim Jedinstvom došla u Vranje da budem vranjska snajka”, kaže kroz smeh Lidija.

Poznata je pre svega po tome što nam je pokazala kako izgleda kad pozovete Hitnu pomoć u Vranju i šta priča devojka opštinara. Ipak, u ovim situacijama i u liku Baba Anđe, pronašli su se ljudi širom Srbije. A da li je uspela da nas nasmeje baš zbog tog urođenog “južnjačkog” humora?

“Ja sam iskreno u Beogradu patila za “vranjsku čaršiju”. Ozbiljno. Ljudi koji odu gore misle da je sve super, sve je bajno. I jeste bajno, ako ti želiš da živiš taj način života. Meni je Vranje previše naporno što se tiče nekog dela mentaliteta, ali upravo kroz humor, svu tu ružnu stranu mentaliteta – ogovaranje, rekla-kazala, komentarisanje ljudi na ulici… sve sam to prenela kroz Baba Anđu i meni je na neki način lakše, ja vidim to i dođe mi kao inspiracija. Ali mislim da to vrlo zavisi od mesta u kom si rođen. Jer ljudi u Vranju imaju taj smisao za humor iliti da te poje**m na finačko, da ne osetiš 🙂 Mislim da u Vranju ima te neke radosti, nekog meraka kog u Beogradu nema. Mislim, evo, pratim i Dinju, to jeste opisivanje realnih životnih situacija, ali ne skroz kroz humor. Više je neki sarkazam i ironija. Nije to baš humor, ne bih da upoređujem mene i nju nikako, i ne treba. Ali to je više sarkazam, a u Vranju smeh je smeh i smeh je lek u Vranju. I kad je nešto dobro i kad je nešto loše, ljudi okrenu sve to na šalu. I u Vranju to može i to je normalno. Verovatno jer smo oduvek bili nekako siromašni pa smo se hvatali za humor, moguće.”

Ona se prvi put javno, kroz video, za humor uhvatila kada je šetala sa bratom kroz grad i videla da se ljudi ne druže. Pretočila je svoja zapažanja u klip od minut i nešto i reakcije su bile odlične.

“I posle toga mislim da je prvi video bio “Devojka opštinara” koji je bio ful. To je neka priča koja je bila po gradu, ljubavnica, jeste, nije, opština… I meni je samo došla ideja da to snimim, i posle toga su svi videi bili totalno spontani.”

I danas se još u Vranju pogađa identitet devojke opštinara.

“Pa mislim da u gradu nagađaju. Krenuće uskoro tombola da se sazna ko je zapravo devojka opštinara, jer ih ima toliko. Skoro sam bila u jednom kafiću, prolazi devojka i kao – a, mi gledamo tvoje videe, a njen kolega kaže – da, da, njoj muž radi u opštini. Rekoh – sve mi je jasno kako si došla na ovo radno mesto 🙂 Tako da mislim da ih ima dosta, e sad je samo bitno na kojoj je poziciji dečko. Koliko je on moćan u partiji, u opštini u bilo kojoj firmi, toliko i ona može da se isprsi. Saznaće se uskoro. Ja nisam, muž mi ne radi u opštini, da se zna :)”

Kaže da joj nikada nije bio cilj da postane popularna, već da nasmeje ljude. Da pokaže pravo lice onih koji sami to ne smeju.

“I ja sam sve te likove, žene koje čujem, rođake, spojila u jedan karakter koji uvek kaže šta misli. Koji i kad neće da ti kaže šta misli, kaže šta misli. I to je super. Jer svi koji je gledaju, uvek kažu – jao, ja znam jednu ženu, jao moja rođaka je ista, komšinica moja isto tako govori… I sad kad je bilo za svekrvu, sve su žene komentarisale – ja imam istu takvu situaciju u kući.”

Kako je sve počelo na njenom privatnom profilu, ubrzo je shvatila da Lidiju i Anđu mora da odvoji.

“Prvih 5, 10 videa su bili na mom privatnom profilu, koji i dan danas imam. I onda su Vranjske rabote svake subote – FB stranica, šerovali jedan video. I posle toga su krenuli ljudi, mislim hiljade ljudi, da šeruju na mom privatnom profilu. Kažem – ne, ne, ne, ovo mora da stane, jer, kao, ‘ajmo da odvojimo “privatni” i “poslovni” život. I onda sam napravila Baba Anđa Vranjanka profil tj. nalog na Instagramu i kasnije i na Fejsbuku i mislim da je prvih 5.000 bilo možda za mesec dana. Na Fejsbuku mnogo ide brže to šerovanje, deljenje objave, tako da ima nekih 30.000 ljudi, ali to je za nekih 7, 8 meseci. U stvari, lažem te, za dva na Fejsbuku. A za nekih 7, 8 meseci imam oko 15.000 na Instagramu. Bitno je da ljudi dele objavu. Na Instagramu to ide teže, pa se teže skupljaju pratioci, mada ih ja nisam skupljala. Bila sam u fazonu i danas da nestane nalog, super, sutra pravimo novi. Bitno je da se ljudi smeju, nije bitno koliko ih je, jer na mom privatnom profilu je bilo 200 ljudi koji su se smejali tim videima i meni je bilo drago. A kad je 15.000 i svi se smeju, meni je još draže, ekstra. Super vi živite, samo da vam kažem. Nije vama Vučić loš. Vidiš da imam slobodu govora :)”

Inače, Lidija studira albanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, bavila se glumom 6 godina, ali je odlučila
da ne želi da studira glumu, već da svoj talenat iskoristi na drugačiji način – kroz Baba Anđu.

“Volela bih da Baba Anđa bude na nekom filmskom platnu – ne zbog nje, nego zbog mene :)”

Ima ideju i za pozorišnu predstavu, pa se nada da će se vranjsko Pozorište izgraditi pre nego što Baba Anđa stvarno postane baba 🙂

Intervju sa Lidijom pogledajte i u videu!

Novinar, montaža: Sonja Urošević
Kamera: Sonja Urošević, Saša Đorđević
Muzika: IDCIDK – Geographer