Nauka, njene tehnike i metode razvijaju se iz dana u dan, a otkrića do kojih dolazi su sve neobičnija. Za mnoga otkrića ne bismo možda ni poverovali da su istinita, ali naučnici uvek svoje teorije potkrepe argumentima. Da li biste ikada pomislili da je moguće vratiti obrisana sećanja? Da su igrice korisnije za ljudski vid od šargarepe? Istraživači su odgovorili na mnoga druga pitanja, pored ovih.

Evo pet najzanimljivijih istraživanja rađenih u modernom dobu – rezultati će vas sigurno iznenaditi.

Dlakavi pauci

Ekolozi Univerziteta u Pitsburgu proučavali su vrstu dlakavih pauka (Anelosimus studiosus) iz porodice teridide, koji žive širom Amerike, od Nove Engleske do Severne Argentine. Ovi pauci su veoma socijalni, žive u kolonijama, love zajedno, dele paučinu i plen itd. Određeni pauci čuvaju jajašca i hrane mlade obrađenom, tačnije, sažvakanom hranom. Rezultat eksperimenta je da se kod paukova mogu uočiti različite vrste ličnosti.

Agresivni pauci dva puta su bolji u lovu i u pletenju mreže. Za razliku od njih, pitomi pauci su se skoro tri puta bolje pokazali kao čuvari mladunaca.

„Rezultat ovog eksperimenta je da ličnost može mnogo da utiče na raspodelu rada u koloniji. Dalja istraživanja paukova biće bazirana na tome šta uzrokuje razlike kod ovih vrsta“, rekao je glavni autor studije, Kolin Vrajt.

Istraživanje o video igricama

Naučnici sa Univerziteta Ročester u Njujorku radili su istraživanje na grupi ljudi koji često igraju akcione video-igrice u kojima igrač treba da pogodi virtuelnu metu. Testirana je njihova osetljivost na boje, a grupa ispitanika imala je zadatak da napravi razliku između različitih nijansi sive. Rezultati su pokazali da je njihovo raspoznavanje boja veće za oko 58% nego kod ljudi koji ne igraju igrice.

Testiranje je odrađeno i na drugoj grupi ljudi kojoj je dat zadatak da mesec dana igra igrice. Istraživanjem je utvrđeno da im se raspoznavanje boja nakon mesec dana igranja igrica poboljšalo za čak 43%. Iako igranje video igrica može da proširi spektar boja koji smo u stanju da raspoznamo, važno je da znamo da provođenje puno vremena ispred ekrana kompjutera može pokvariti vid.

Da li je moguće povratiti zaboravljena sećanja

Pitate se šta su zaboravljena sećanja? To su najčešće slučajevi disocijativne amnezije. Ovaj, danas sve češći psihički poremećaj, javlja se zbog neke vrste traume, straha, šoka. Mozak selektivno briše podatke koji stvaraju negativna osećanja u čoveku. Iako ovaj poremećaj često nema negativnu konotaciju, ponekad čovek nevoljno izgubi veliku količinu sećanja. Nekada se dešava da bude izbrisan period od nekoliko godina.

Agencija Ministarstva odbrane SAD sprovodi projekat za pravljenje delikatnog memorijskog stimulatora radi boljeg razumevanja ljudskog mozga. Ovaj memorijski stimulator nazvan je RAM – Restoring Active Memory (Vraćanje aktivne memorije). Osnovni cilj stimulatora je da se analiziraju i dekodiraju neuronski signali čoveka. Druga etapa projekta bi obuhvatila korišćenje znanja za vraćanje sećanja u slučajevima u kojima su pretrpljene velike traume.

Ogledalo neurona

Početkom devedesetih godina prošlog veka, italijanski tim naučnika Univerziteta u Parmi sprovodio je eksperiment na makaki majmunima. Istraživači su došli do saznanja da se majmunu, kada izvrši neku motornu radnju, aktiviraju određene nervne ćelije. Kada bi drugi majmun ponovio tu aktivnost, kod prvog majmuna bi se ponovo aktivirali isti neuroni.

Daljim istraživanjima utvrđeno je postojanje ogledala neurona. Kod makaki majmuna ove ćelije su smeštene u frontalnom, a kod čoveka u kortikalnom delu mozga. One utiču na potencijal pojedinca da predvidi naredni pokret druge osobe ili njegov pravac kretanja, čime se na primer izbegava sudar na ulici.

“Ogledala neurona pokazuju da se pretvaramo da znamo tuđe misli. Zapravo, zahvaljujući njima, mi ne moramo da se pretvaramo, praktično jesmo u tuđim mislima”, kaže neurolog sa Univerziteta u Kaliforniji.

Bakterije sa Zemlje mogu da zaraze i druge planete?

Ispitivalo se da li su bakterijski autostoperi dovoljno jaki da prežive u svemiru i zaraze druge planete. Zbog toga su bili izloženi testu na objektu montiranom van stanice EuTEF-a.

“Želeli smo da vidimo šta će se desiti u pravom svemiru i EuTEF nam je pružio tu šansu”, rekao je Kasturi Venkatesvaran iz organizacije NASA. Na iznenađenje istraživača, neki bakterijski autostoperi su preživeli i do 18 meseci. Ispostavilo se da su preživeli imali veći procenat proteina koji je povezan sa osetljivošću na UV zračenje.

Zbog novih otkriča, letelice koje treba da slete na planetu za koju se pretpostavlja da na njoj postoje uslovi za život, ne smeju da imaju sa sobom više od dozvoljenog nivoa bakterija.

Razna naučna istraživanja nam svakog dana dokazuju da gotovo ništa nije nemoguće i da ovaj svet ima još gomilu stvari za naučiti, koliko god ljudi verovali u svoje sveznanje. Svaka čestica je mnogo kompleksnija i ima veću ulogu za planetu nego što većina ljudi misli!

Ukoliko ste i vi upoznati sa nekim zanimljivim istraživanjima, možete ih podeliti sa nama, a do tada možete saznati i najzanimljivije rekorde koji su zapisani u Ginisovoj knjizi!


ginisova knjiga rođendan vreme petra naumović

PETRA NAUMOVIĆ

Student na Filozofskom fakultetu u Nišu na katedri za Komunicaranje i odnose s javnošću. Rođena 19.10.1999. Pisanje joj je jedna od najvećih strasti pored muzike i glume. Trenutno se bavi volonterski novinarstvom, ali je najzainteresovanija za sferu istraživačkog novinarstva.