Danas se u Nišu igra finalna utakmica košarkaškog kupa Srbije, koja nosi ime po našem čuvenom košarkašu Radivoju Koraću. U velikom finalu u niškom Čairu snage će odmeriti Partizan i Crvena Zvezda, znači igra se večiti derbi. Pre nego krenem da pišem, pametujem i sanjarim nešto o večitom derbiju, želeo bih malo, u par rečenica (jasno je da zaslužuje par stotina stranica) da nešto napišem o čoveku po kome je ovo takmičenje dobilo ime… Dame i gospodo RADIVOJ KORAĆ ŽUĆKO.

Radivoj Korać
Foto: Wikipedia

Rođen je u Somboru (ima nešto u tem Somboru što se košarkaških majstora tiče) 5. novembra 1938. godine, nosio je dres sa brojem 5, igrao na poziciji krilnog centra, visina 193cm i težina 90kg, igrao je levom rukom. Igrao je ukupno za tri tima u svojoj karijeri, OKK Beograd, Standard Lijež i Petrarku iz Padove. Žućko je bio neverovatan igrač, za reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 1958. godine, sa nacionalnim timom je osvajao pregršt medalja, srebra na Evropskim prvenstvima 1961. i 1965. i bronzu 1963. godine. Sa Svetskih prvenstava ima dve srebrne medalje, 1963. godine u Brazilu i 1967. godine u Urugvaju, na Olimpijadi je učestvovao jednom sa reprezentacijom, 1968. godine u Meksiko Sitiju i tamo je osvojio srebro. Nacionalno prvenstvo Jugoslavije je osvojio 4 puta (1958, 1960, 1963, 1964), prvenstvo Belgije 1967/68. godine. Sedam puta je bio najbolji strelac domaćeg prvenstva, jednom najbolji strelac italijanskog Palakanestra. Za reprezentaciju je odigrao 157 utakmica i dao 3153 poena (20,8 po meču), najviše poena protiv Izraela 1965. godine (42). Što se tiče klupskih rekorda, pazite sad, u prvenstvu protiv KK Mladost Zagreb (74 poena), a u Kupu Šampiona protiv KK Alvik Štokholm “skromnih” (99 poena),  grickao je nokte tada Vilt Čembrlejn koji je 2.marta 1962. godine na utakmici Filadelfije i Njujorka postigao rekordnu stotku. Žućko je najbolji strelac Evropskih prvenstava bio tri puta. Studirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, bio je veliki ljubitelj dobre muzike i kolekcionar gramofonskih ploča, bio je nenametljiv, prijatan čovek, koji je voleo da čita i uči strane jezike, što mu je njegova internacionalna karijera i omogućila. Postoje mnoge zanimljivosti i anegdote iz života Radivoja Koraća, ja bih da izdvojim dve, možda tri.

Kažu da je prvi čovek koji je doneo gramofonsku ploču popularnih Bitlsa u Beograd… Novogodišnju noć 1963. godine je proveo u društvu i u stanu našeg nobelovca Ive Andrića, tom prilikom je Andrić pokolonio knjigu (Pigmalion, Dzordza Bernarda Šoa) Radivoju, dok se Žućko revanširao sa dve karte za Kup šampiona na beogradskom Sajmištu. Nekadašnji direktor Crvene Zvezde, Aleksandar Gec mu je jednom prilikom nudio dvosoban stan u Beogradu i popularnog “tristaća” (Fiat 1300) za transfer iz OKK Beograd u Crvenu Zvezdu… Naravno, odbio je. Popularan je bio i u Belgiji, gde je jednom prilikom gostovao u nekoj emisiji, na pitanje voditeljke koliko bi bacanja pogodio iz 100 pokusaja, Žućko odgovara, pa nekih 70,80… U tom trenutku se sklanja velika zavesa i u studiju se pojavljuje koš… Ostalo je istorija, Korać na sebi prepoznatljiv način pogađa 100/100, hahahaha koje je to ludilo… 2.juna 1969. godine Tomi Počaniću je to bio prvi novinarski zadatak, a Radivoju Koraću poslednji intervju, posle tog razgovora Žućko je tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći u blizini Sarajeva, imao je 30 godina. FIBA je 1971. godine pokrenula klupsko evropsko takmičenje pod nazivom Kup Radivoja Koraća, a 1. marta 2007. godine u Alkobendasu (predgrađe Madrida) otvorena je Kuća slavnih Međunarodne košarkaške organizacije – primljeno je 38 poznatih ličnosti, među njima i Radivoje Korać Žućko.

Foto: Marko Micić (arhiva Megafona)

Za Žućkov trofej se bore večiti rivali, Partizan i Crvena Zvezda. Crveno-beli brane trofej od pre 365 dana, i realno su veliki favoriti u ovoj utakmici. Evroligaška ekipa protiv tima koji nije prošao grupu Evrokupa (drugo po jačini evro takmičenja u Evropi), bolji igrački kadar i skuplji internacionalci, ”dublji” dzep protiv finansijski “blokiranog“ Partizana. Zvezda u ¼ finalu nije bila svoja, umalo da ih izbaci čačanski Borac, ali stvari posle produžetaka dolaze na svoje mesto, u polufinalu sa 16 poena razlike se dobija “bratski” FMP. Partizan je do finala stigao pobedivši Zlatibor u četvrtfinalu i Megu Bemax u polufinalnoj utakmici. Trener crno-belih Nenad Čanak polako, čini se, sklapa kockice i sprema moguće iznenadjenje crveno-belima, uz dobar šut spolja, dobru odbranu na Feldinu i Ročestiju, Partizan ima čemu da se nada u ovom duelu uz napomenu da Gagić i Veličković moraju da obuzdaju Lesora ako ima svoje veče, ne zaboravimo i Milka Bjelicu.

O Crvenoj Zvezdi ne treba trošiti reči, puni su samopouzdanja, evroligaška ekipa, jednom rečju favorit. Tako će i igrati od prvog minuta, agresivno u odbrani i želeće da oni diktiraju tempo meča po instrukcijama popularnog “Alimpija”. U prepunoj hali Čair u Nišu (neka neko ovima sa FLASH LIVE SCOREa kaze “kude je taj Niš”, jer su kraljevi stavili da se igra u hali Aleksandar Nikolić u BG) u nadam se lepoj i sportskoj atmosferi i želim da sport pobedi. Nista manje ovo takmičenje i me koje nosi ne zaslužuju.

SREĆNO VEČITI!

 

*Napomena urednika: Za još fotografija sa prošlogodišnjeg finala, posetite ovaj link.


Milan Veljković

MILAN VELJKOVIĆ

Strastveni ljubitelj i poznavalac sporta!