Jasno je da bez interneta više ne možemo. Ali, koliko god da je korisno sve što se na njemu može naći, ne smemo da zaboravimo da u virtuelnom svetu vrebaju opasnosti koje lako mogu da nas ugroze i u „realnom“ svetu. Izdvojili smo pet najvećih opasnosti, a kako da se od njih zaštitimo i u digitalnom i u „fizičkom“ okruženju, rekao nam je istraživač SHARE fondacije Bojan Perkov.

– HAKERI – Više se ni ne zna koliko puta do sada su ukradene privatne fotografije poznatih ličnosti iz njihovih telefona, klauda i sl. i objavljene na internetu. Ipak, nisu samo zvezde u opasnosti. I mi, „obični“ ljudi, možemo biti mete ovakvih napada i ucena.

 „Imajući u vidu koliko su mobilni telefoni, laptopovi i drugi uređaji koje svakodnevno koristimo i podaci koje koristimo postali “deo” nas, pa i naše najdublje intime, nije za čuđenje što tim podacima pokušavaju da pristupe osobe sa ciljem da ih zloupotrebe. Kada je reč o “sekstingu”, smatram da je pristup “nemojte to da radite” zapravo pogrešan i predstavlja krivljenje žrtve. Poverenje je jedna od najvažnijih valuta, ako se tako može reći, u digitalnom društvu. Ucene u digitalnom okruženju dobijaju više na težini, jer jednom objavljena privatna fotografija ili video se veoma teško mogu u potpunosti ukloniti sa interneta, te svesni posledica ljudi biraju da plate sajber-kriminalcima kako ti sadržaji ne bi bili objavljeni, ali tu upadaju u zamku jer praktično veruju osobi koja im je već naškodila“, kaže Bojan Perkov, istraživač SHARE fondacije.

Naš sagovornik podseća da u Srbiji postoji krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl. 145 Krivičnog zakonika), za koje je zaprećena novčana kazna ili do dve godine zatvora, a ukoliko je počinilac službeno lice u vršenju službe do 3 godine zatvora.

– INTERNET PREDATORI – Verovatno vam se nekad desilo da dobijete neželjeni start u inboks. Sve je u redu ako, vas ta osoba, nakon odbijanja, ostavi na miru. Ali, šta raditi ako poruke ne prestaju da stižu, postanu pretnje ili, još gore, ako izađu iz inboksa?

„Ukoliko vas neko konstantno uznemirava, možete da koristite opciju za blokiranje (“block”) te osobe na aplikaciji i da ih prijavite platformi za uznemiravanje (“report”). Od skoro u Republici Srbiji postoji krivično delo proganjanja (član 138a Krivičnog zakonika)“.

Ovaj član kaže da, ukoliko vas neko prati, pokušava da stupi u kontakt s vama direktno ili preko sredstava komunikacije, iako vi to ne želite, zloupotrebljava podatke o vama, preti vam ili radi bilo šta što može da vam ugrozi život, suočava se sa novčanom kaznom ili do 3 godine zatvora. Ako izazove opasnost po vaš život ili nekog vama bliskog, kazna je od tri meseca do pet godina zatvora. A za smrtni ishod njegovih radnji kazna je od jedne do 10 godina zatvora.

Foto – Sonja Urošević

„Suština je da ako vam neko preti, ucenjuje vas ili uznemirava ili na vas bilo koji drugi način ugrožava, odgovornost je ista u digitalnom kao u “fizičkom” okruženju. Kada je reč o upotrebi aplikacija poput Tindera, a to važi i za sve druge onlajn platforme, moramo biti svesni da ulazimo u arenu koja je puna aktera čije su namere maliciozne i budemo u mogućnosti da to prepoznamo na vreme i prekinemo svaku komunikaciju sa osobama za koje procenimo da nam mogu naškoditi“, objašnjava Bojan Perkov, istraživač SHARE fondacije.

– LOPOVI – Često čitamo o tome da ne treba postavljati slike sa odmora dok smo na odmoru, jer tako ostavljamo poruku lopovima da je kuća prazna.

„Takva praksa ima smisla i treba generalno voditi računa o tome koje podatke o sebi ostavljamo javno na internetu. Ako slike objavljujete na “zaključanom” nalogu i birate pratioce, tj. krug ljudi sa kojima delite fotografije, smanjujete mogućnost da nepoznati ljudi pristupe tim sadržajma. Sa druge strane, uvek postoji mogućnost da prijatelj koji vas prati preuzme tu sliku i objavi je javno, tako da je generalno teško sačuvati sadržaj koji se jednom objavi od pristupa.“

– INTERNET KUPOVINA – Kako se veći deo naših života preselio na internet, tako i u kupovinu više ne moramo u obližnji šoping centar. Ipak, tamo možemo da dodirnemo i probamo ono što kupujemo. Kupujući na internetu, kao što je već rekao naš sagovornik, koristimo se jednom od najvažnijih valuta u digitalnom društvu – poverenjem.

„Uvek treba proveriti reputaciju onlajn prodavnice, što se često može lako postići jednostavnom pretragom na Guglu. Što se naloga tiče, prodavnice su takođe jedan reputacioni sistem (korisnicima se dodeljuju “zvezdice” ili se na drugi način kvantifikuje njihova reputacija u zavisnosti od ponašanja) te treba kupovati samo od najbolje ocenjenih naloga. Recimo, ako neki generalno skup proizvod prodaju po niskoj ceni (npr. najnoviji modela iPhone-a za 10 dolara) to je naravno znak za uzbunu“, kaže Bojan i dodaje:

„Važan savet za kupovinu: ne objavljujte slike svojih ili tuđih platnih kartica na internetu i ako posumnjate da vam neko skida novac sa kartice, tj. prikazuju vam se sumnjive transakcije za koje znate da niste obavili, odmah kontaktirajte banku i otkažite karticu.“

– DEZINFORMACIJE/LAŽNE VESTI/MANIPULACIJE – Banalno je reći da smo zatrpani lavinom informacija na internetu, ali zaista je tako. Dezinformacije ili, kako ih danas zovu „fake news“, postoje oduvek, ali sada lakše i brže stižu do nas. Ipak, ima načina da se ne upecamo na svaku informaciju koja može i ne mora da bude tačna.

„S obzirom na to koliko informacija dnevno primimo i obradimo, prilično je teško proveravati svaku. Ovde u igru ulazi reputacija aktera koji objavljuju informacije, tj. kome možemo verovati i koliko. Greške sa objavama informacija koje nisu proverene dešavaju se i najprofesionalnijim medijima, ali svakako treba da budemo svesni da se nijedna informacija ne može više uzimati zdravo za gotovo. Autentičnost fotografija se može proveriti pomoću Gugl pretrage, za većinu sajtova postoji mogućnost provere ko je registrovao domen, a postoje i brojne organizacije koje proveravaju objavljenje podatke i informacije. U Srbiji postoje portali Raskrikavanje, Istinomer i Fake News tragač, koje u lokalnom kontekstu proveravaju navode i podatke objavljenje u medijima“.