I kaže mi: ne smem da zavirim u tebe,

otuda dopire mrak iz detinjstva

kojeg smo se nekada plašili.

Sad kad si u njega uneo boje, perle, vatromete

Četke, osmehe i veštački sneg od stirpora

Šta ću ti ja?

Altere, ćuti i spavaj.

Ne, ne, kaži mi

Vidljiv je napredak u civilizaciji

Nekada su postojali crno-beli televizori

A ljudi su donekle bili šarenoliki, a danas?

Ma šta ti znaš o ljudima?

Znam da su sada ljudi crno-beli

Sve se okrenulo.

I šta ćeš tako klovnovast i  čovekolik

Među životinjama

Ti nemaš toplotu koja bi zagrejala ceo svet

Ti samo otopiš ljudska srca

I onda pustiš veštački sneg da pada

I klizaš se klizaljkama oštrim poput sečiva

Spavaj Altere!

Ne mogu,

Odavno sam prestao da ti verujem

Jer organi u tvom telu nisu raspoređeni po feng šui-u

Srce ti je u petama

Sreća za petama

Kad raširiš ruke ličiš na poljsko strašilo

Koje ptice naprosto obožavaju jer je smešno

Umesto očiju imaš te klikere

Bacali smo ih u detinjstvu, sećaš se

Pogađali rupe…

Spavaj, Altere.

Ne mogu,

Moram da budem budan

Jer ti kada pustaš nekoga u svoj život

Radiš to tako svečano,

To je ceremonija:

Omotam crvenu traku oko tebe

I tom nekom dam makaze

Jedne za srce jedne za leđa

To bude prava, pravcata ceremonija Poverenja.

Spavaj, Altere,

spavaj, ja odavno ne znam kada putujem

Da li idem sebi ili odlazim od sebe

Odavno već ne znam kada putujem

Kome se vraćam a kome mi se vraća

Kosti mi škripe kao zarđala kapija

I koža mi se peruta kao buđava voštana bojica

Ja sam takav da se retko završavam, Altere

Moj kraj su tvoje predstave o meni

Kada sam bio mali nisam mogao da zaspim

Od mraka ispod kreveta

….

Sad se taj mrak preselio u mene

U njemu si ti.

Veruj mi.

Ne verujem ti.

Spavaj Altere.

Spavaj.


Stefan Mitić

Stefan tićMi

poslednji nalazi spermotesta
iz Beba Farma
kažu da je Stefan baš baš plodan…
pisac

rodjen: 1992.

Iz Leskovca

iza sebe imam zbirku pesama “U’vatile me lutke”

 a ispred sebe roman “Ja sam Akiko”

koji će u 2018. biti objavljen u izdavačkoj kući “Laguna”.