Ako kao ja imate dozvolu, ali je niste upotrebili poslednju deceniju i po, a zbog prirode posla često putujete po Srbiji; ako nemate auto ili besposlene prijatelje koji će da vas vozikaju od grada do grada ili ste još nepoverljivi prema zajedničkim, srpski rečeno – carpool, vožnjama; jedina opcija koja vam ostaje je autobus. Jer realno, voz je možda lepši ili udobniji, ali za opušteno lutanje po Srbiji, a ne ako treba negde da stignete striktno na vreme.

1. Pre nego što krenete na put, naoružajte se strpljenjem (kao uostalom i za većinu stvari u Srbiji). Ako ste neko ko ide u korak s vremenom, a, na kraju krajeva, nema ni vremena da ide do autobuske stanice da bi kupio kartu ili svako malo zivka telefonom da proveri cene, nećete biti srećni. Nemaju svi prevoznici onlajn prodaju karata, a i trebalo bi da znate napamet sve prevoznike koji voze iz vašeg mesta da biste pronašli baš ono što vama treba. Različiti pretraživači preko kojih bi trebalo da možete da kupite onlajn kartu i nađete prevoznika koji ima liniju koja vama treba, iako nude opciju da, ukoliko nema direktne linije, nađu idealna rešenja sa presedanjem, najčešće ne uspevaju u tome. Dakle, keš u ruke, patike na noge i pravac na stanicu ili možete da se držite starog dobrog Belovog izuma, u najboljem slučaju.

2. Kad ste već u postupku kupovine, nikad ne kupujte povratnu kartu, jeftinije jeste ako je valuta novac, ali kad tu uračunate i živce, ne isplati se. Može da se desi da vam se polasci tog prevoznika ne uklapaju u raspored, može da se desi da se uklapaju, ali je baš za taj polazak autobus popunjen, a može da se desi i da shvatite da postoji bolja opcija kod drugog prevoznika.

3. Krećete na put. Na vašoj karti, između ostalog, piše broj perona i broj vašeg sedišta. Perone, da ne grešim dušu, ne omašuju, ali kad uđete u autobus, ako ste, kao ja, neko ko voli red i pravila, čeka vas šok. Sedišta su numerisana, samo što ipak nisu. U Srba je izgleda najvažnija deviza – pravila su tu da se krše. Imam utisak da ljudi namerno neće da sednu na sedište čiji im broj piše na karti. Jer, ne daj bože da nekom kažete – “izvinite, ja sam pored vas” ili “izvinite, to je moje sedište” – sledi vam izbezumljen pogled, koji će učiniti da se osećate kao da potpuno neosnovano očekujete nešto što, ne da niste platili, nego takoreći pokušavate da otmete od ubogog čoveka.

4. Dakle, zaključili smo da ste stavljeni u situaciju da birate sedište. Što u celom tom svetu anarhije, može da ima i dobre strane. U zavisnosti od preferencija, gledajte da, ako ne mozete sami, makar sedite pored nekog mlađeg – oni obično, nezainteresovani za spoljašnji svet, sa slušalicama u ušima provedu ceo put, ne obraćajući pažnju na vas. S druge strane, ako volite da ćaskate, uvek je tu neka baka da vas ponudi grisinima i požali se na unuke.

5. Za ceo moj putnički vek, mogu otprilike da kažem da je procenat iole normalne muzike koju su puštali u autobusima 20%. E sad, i to je pitanje ukusa, možda ste baš fan onih 80%. U svakom slučaju, preventivno ponesite slušalice, da možete da slušate baš ono što vama prija.

6. Da ne bude da sam samo negativna, evo i jedne pohvale. Sve češće u međugradskim autobusima ima i besplatnog interneta. Ali, niko vam to neće reći, morate sami da istražujete, pa ne zaboravite da pitate vozača za šifru.

7. Imali wifi ili ne, u nekom trenutku ćete poželeti da prekratite vreme na društvenim mrežama, čitajući vesti ili dopisujući se sa nekim. To, pogotovo ako koristite svoj internet ili slušate muziku, neminovno znači da ćete verovatno do kraja vožnje doći do 2% baterije. Zato – nikada ne zaboravljajte externu bateriju za telefon, a bogami ni običan punjač. Poslednji put kada mi se to desilo, doživela sam omanji panični napad.

8. Kada je reč o udobnosti, čast izuzecima, ali meni većina autobusa nije bila ni blizu udobnih. Možda zato što ja prosto nisam navikla da sedim kao normalna osoba, a možda i zato što dizajneri autobusa najčešće smatraju da je ljudska butna kost dužine najviše 20 centimetara. Za rešenje ovog problema, morate da se pripremate celog života – ako niste previše gipki, idite na pilates ili jogu – to će vam omogućiti bezbrojne položaje neprirodne za ljudsko telo, a ipak, prigodne za datu priliku.

9. U tom smislu, vodite računa i o modnim izborima. Nosite udobnu obuću, u kojoj vam noge neće poprimiti oblik balona, ili obuću koja ne smrdi da biste mogli da se izujete 🙂 Nije da svima smrde noge (mada posle 5 sati u autobusu, nisam baš sigurna), ali izbegavajte, recimo gumene čizme. Možda su lepe, moderne i praktične jer napolju lije kiša, ali guma sama po sebi smrdi, pa ako ste još seli i pored prozora, gde izbija grejanje tik pored vaših nogu, ne morate čak ni da se izujete da biste širili neprijatne mirise oko sebe.

10. I na kraju, još jedan modni savet a la PR Hitne pomoći – obucite se slojevito. To je važno jer će najčešće zimi grejanje da se usija, a leti klima da utera temperaturu u minus, pa budite spremni na sve mikroklimatske promene u staništu u kome ćete provesti nekoliko sati.

Srećan put! 😀


Hic et Nunc